Zamislite ljudsko telo kao neko veliko gradilište gde radnici konstantno rade, malterišu, zidaju, ređaju cigle i blokove. Cigle i blokovi su proteini potrebni našem telu. Svakoj ćeliji organizma trebaju proteini kako bi pravilno funkcionisale, obnavljale se i dalje razvijale. Kao što na gradilište pristiže građevinski materijal kamionima tako naše telo dobija proteine putem hrane.
Kao i različite vrste građevinskog materijala, i hrana se razlikuje po količini i kvalitetu proteina. Protein se sastoji iz lanaca aminokiselina, a našem gradilištu odnosno organizmu su najbitne tzv. esencijalne amino kiseline kojih ima 9. Količina esencijalnih aminokiselina u proteinu i hrani koja ga sadrži najviše i određuje kvalitet istih.
Kvalitetni izvori proteina
Manje kvalitetni izvori proteina
Proteini biljnog porekla spadaju u manje kvalitetne jer ne sadrže u dovoljnom broju sve esencijalne aminokiseline - stoga se moraju kombinovati međusobno u toku obroka i dana kako bi se obezbedio stabilan priliv potrebnih aminokiselina. Neko generalno pravilno je - žitarice+mahunarke, orašasti plodovi i semenje+mahunarke uz dodatak voća i povrća u bilo kojoj kombinaciji. Izuzetak od ovog pravila su soja, amarant, kvinoja, heljda i još neke biljke koje imaju dovoljno dobar profil aminokiselina.
Kao i različite vrste građevinskog materijala, i hrana se razlikuje po količini i kvalitetu proteina. Protein se sastoji iz lanaca aminokiselina, a našem gradilištu odnosno organizmu su najbitne tzv. esencijalne amino kiseline kojih ima 9. Količina esencijalnih aminokiselina u proteinu i hrani koja ga sadrži najviše i određuje kvalitet istih.
Kvalitetni izvori proteina
- namirnice životinjskog porekla - mleko i mlečni proizvodi, meso, jaja i riba
Nakvalitetnije cigle za vaše gradilište
Manje kvalitetni izvori proteina
- namirnicne biljnog porekla - žitarice, mahunarke (pasulj, sočivo), orašasti plodovi, semenje, voće, povrće
Proteini biljnog porekla spadaju u manje kvalitetne jer ne sadrže u dovoljnom broju sve esencijalne aminokiseline - stoga se moraju kombinovati međusobno u toku obroka i dana kako bi se obezbedio stabilan priliv potrebnih aminokiselina. Neko generalno pravilno je - žitarice+mahunarke, orašasti plodovi i semenje+mahunarke uz dodatak voća i povrća u bilo kojoj kombinaciji. Izuzetak od ovog pravila su soja, amarant, kvinoja, heljda i još neke biljke koje imaju dovoljno dobar profil aminokiselina.
Soja je jedna od retkih biljaka sa kompletnim aminoprofilom
Koliko vam je proteina potrebno?
Najviše zavisi od stila života. Ljudima bez veće fizičke aktivnosti se preporučuje oko 0.8g proteina po kg telesne mase. Sportisti i oni koji aktivno vežbaju treba da uzimaju od 1 do maksimalno 2g proteina po kg telesne mase, ako je cilj veća mišićna masa, izdržljivost i snaga. Stoga - trk na vagu, kalkulator u ruke pa računajte!
Čitamo se!
P.S. Ako tražite informacije o makronutrijentima, količini proteina i aminoprofilu namirnica koje vas interesuju u linkovima sa desne strane idite na nutritiondata
Čitamo se!
P.S. Ako tražite informacije o makronutrijentima, količini proteina i aminoprofilu namirnica koje vas interesuju u linkovima sa desne strane idite na nutritiondata
No comments:
Post a Comment